Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Екран и човек“

Колико год да се о томе говорило (а не говори се довољно!), имам утисак да се не схвата или се олако схвата штета коју претерано гледање у екране мобилних телефона, таблета, телевизора и компјутера наноси деци. Почевши од тога да електромагнетно зрачење лакше пролази кроз тање дечије лобање, чиме може проузроковати бројна неуролошка оштећења, и знатно повећати шансе обољевања од рака мозга, па до изузетно штетних утицаја које на развој имају друштвене мреже, зависност од видео игрица или порнографских филмова. На њих се наслањају проблеми са кашњењем у развоју говора, учењем, концентрацијом, пажњом, све сиромашнијим речником. Уколико се у раном животном добу дете навикне на честу употребу ове врсте технолошких помагала, са великом сигурношћу се може рећи да ће касније, када одрасте, имати нижи школски успех, проблеме са одлагањем обавеза, слабије памћење, нижу емоционалну интелигенцију, ако не и неке озбиљније психолошке сметње.

Неколико запажања архимандрита Рафаила Карелина на тему екрана доста верно и без икаквог претеривања упозоравају на опасности које вребају ,,из екрана“: ,,Екран је човеку узео душу, исцедио је из њега све снаге, а оно што је остало личи на комину од грожђа од којег је направљено вино. Он у кући игра улогу некадашњег супруга и оца.“ Покушаћемо да укратко протумачимо оно што би цењени архимандрит могао да нам поручи.

На који то начин екран човеку узима душу? Навешћемо најочигледнији разлог. Претпостављам да је свако од нас био сведок, али и главни актер једне овакве ситуације. Седите и разговарате са пријатељем, и наравно, с обзиром да сте члан неколико вибер група, екран телефона засветли и чује се свима добро познати звук. Руке саме хитају ка телефону и ви истог тренутку одговарате на поруку. У том моменту, а такви моменти често знају да потрају, чак толико дуго да понекад збиља више гледамо у телефон него у лице пријатеља, без обзира да ли садржај поруке захтева хитан одговор, ми више нисмо ту. Мисли су сада на другој страни, очи више не гледају саговорника, а тело је повијено и јасно показује саговорнику да је њему намењена споредна улога. А преко пута вас је човек. Икона Божија. Бог по благодати. А ви сте га начинили мањим од црног екрана. Признаћете да је већина вас била у оваквој ситуацији. А ретки су они чији телефони током разговора са другима нису на столу и чији екран није окренут на горе. Посебно су деца склона да скоро и не разговарају већ је свако у свом микро свету, далеко од онога што се око њега дешава, загледан у ко зна какве садржаје. Тада се не чује цвркут птице, не види се процветало дрво поред пута или туга у оку пријатеља.

Како то екран у кући игра некадашњег супруга и оца? Наш цењени дечији психијатар Светомир Бојанин у више наврата је наводио пример пријатеља који је ћерки од рецимо десетак година поклонио занимљиву књигу. Дете ту књигу никада није прочитало. Када ју је професор Бојанин касније упитао зашто, одговорила је да се дуго надала да ће тата сести поред ње, да ће са њом читати и да ће заједно уронити у занимљиви свет који је у њој приказан.  Уколико је дете немирно, уместо грдње оца, добиће телефон у руке, уколико не жели да једе, уместо ударца по задњици добиће таблет са видео игрицама, а у паузи играња, устима ће принети комад хране. Многи дечији психијатри су забринути због оваквих дечијих навика, али и пасивности очева и неспремности да одговорније схвате своју улогу, те наводе да већина психолошких проблема која ће многа деца имати касније у животу потичу од непостављања јасних граница у детињству и попустљивог васпитања! Један од њих чак наводи да се деца гуше од превише слободе и попуштања и да им је хитно потребан ауторитет како би увео ред у изградњи њиховог света.

Како нас то екрани чине отуђенима и равнодушнима према најрођенијима? Велики број младих зависан је од видео игрица и порнографских филмова. Овакав вид ,,забаве“ изразито негативно утиче на рад префронталне коре великог мозга. То значи да млади који проводе више времена уз овакве садржаје постају безвољни, немотивисани, тешко способни да усмере пажњу на читање књиге, губе моћ моралног расуђивања. Поред тога, врло често су склони да оболе од социјалне анксиозности или депресије. Упијање насилних слика или сексуалног садржаја доводи до губитак емпатије, неспособности да се препознају осећања ближњег, објективизације особа супротног пола и до бројних других негативних појава. Не треба ни помињати огромну количину потрошеног времена. Ретки су домови у којима дете седи без телефона, слуша и дода по коју реч када у госте дођу рођаци или пријатељи.

Оно што је посебно важно је да нас екрани у које све више забадамо главе удаљавају од молитве, а тиме и од себе самих. Тиме што постајемо скупљачи бројних неважних информација удаљавамо од себе благодат Божију и губимо мир. Чини се да нам је неопходна посебна врста дигиталног поста како бисмо се јасније загледали у своје душе. Црни екрани који нас окружују су нам највећи непријатељи у тој борби!

Психолог Милош Благојевић

Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“

петак, 30. март 2023. године